Tarzan
Autor: Boris Vukić
Siguran sam da bi u radu na generacijskoj tranziciji od velike pomoći svim učesnicima bio jedan lik poput Tarzana. Ne zbog onoga što vam prvo pada na pamet da tako snažan privoli, argumentom snage, u nekim situacijama naslednike, a drugim i osnivače na odgovornije ponašanje. Priča o liku i delu Tarzana, podsećam, uključuje i deo o tome kako je on umeo da razume šta životinje govore i sa njima razgovora. Postoji i vic na tu temu, nije pristojan, pa neću da ga prepričavam.
Ponekad mi je žao što poput Tarzana nemam sposobnost da čujem šta o akterima generacijske tranzicije ima da kaže jedan entitet. A taj entitet je kompanija. U poslovnom svetu dešavanja su neretko i komplikovanija nego u fikcijama tako da ovaj subjekt ne mogu da čujem jer on ne može ni da govori. A ja sam ustvari siguran da ume da govori, da ispušta neke zvuke, nekad krike od boli, nekad od razočarenje ili oduševljenja, nekad se smeje, nekad plače. I verujem da pogotovo to radi tokom generacijske tranzicije. Oglašava se on, sigurno, ali tu frekvenciju mi, bića ljudska, ne čujemo. Nažalost.
Baš me zanima šta bi kompanije imale da nam kažu o osnivačima i naslednicima, a što da ne i o menadžerima koji u njima rade.
U nekim situacijama pri savetodavnom radu, dok sedim za stolom sa članovima porodice i zajedno tražimo odgovore na njihove teme, uzmem karton i na njemu flomasterom, ispred prazne stolice, napišem ime njihove firme. Želim sa ovim da ih malo trgnem, da im pomognem da „izađu iz svojih cipela“, da razmisle koliko se njihovi lični ili porodični interesi poklapaju sa interesima kompanije. I pitam ih ko misli i ko se zalaže za „ovoga“ čije ime piše ispred prazne stolice, ko govori, ko zastupa interese kompanije. Površni poznavaoci teme dok čitaju ove redove pomisle „Logično - osnivač je taj“. Nije. Tačnije nije uvek. Podsetiću – Svaki odgovoran osnivač želi da donosi odluke koje će biti najbolje za kompaniju i da sa tom odlukom bude pravedan prema deci. Piše odgovoran osnivač. A mnogi se iz nehata ili svesno ne ponašaju odgovorno. I najdobronamerniji da je prema svom „čedu“ ne može a da ne brine i o biološkoj deci. Ovaj moj pokušaj dovođenja kompanije za sto i uključivanja u naše razgovore pomaže pomalo ali ima kratko dejstvo. Zapamti se ponekad kao dobar „štos“.
Desilo se nekoliko puta da me, češće naslednici, upućuju na razgovor sa menadžerima nasamo, sa idejom da mi oni „nepristrasni“ objektivno kažu kako oni vide situaciju i kako se ko od njih, naslednika, ili osnivač, odnosi prema poslu. Ne pada mi na pamet da poslušam taj savet jer zaposleni nisu nepristrasni. Zainteresovani subjekt ne može biti objektivan, sigurno su menadžeri pristrasni prema sebi, svojim porodicama, njihovoj egzistenciji. Ljudsko je njihovo ponašanje i ne vidim razloge zašto ih stavljati u neugodnu situaciju. A i sam sam nebrojano puta savetovao neporodične menadžere da se ne mešaju u „njihove stvari“.
Za najbolju dijagnozu, a zatim i preporuke za generacijsku tranziciju, od velike koristi bi bilo da svi znamo šta bi kompanije imale da kažu o osnivačima i naslednicima, a što da ne i o menadžerima. Kako se oni odnose prema njoj, da čujemo od pomalo banalnih pikanterija o tome koliko ko „pegla“ biznis karticu na privatne ručkove i ovozemaljska zadovoljstva, zatim kako se kompanija oseća dok neko uporno želi da ostavi utisak da promoviše nju a ona vidi da promoviše sebe, ili obrnuto, ko je taj ko skriva svoje interese i potura da su njeni, plaši li se ona kako će njen život izgledati kad ne bude osnivača više na ovom svetu, ko je i kada „guši“, u čijim bi se rukama sigurnija osećala – da li jednog ili drugog naslednika ili nekog sasvim trećeg, da li bi volela da je udaju i da ih više ne gleda i zašto, …. Puno bi tu informacija bilo koje bi pomogle svim učesnicima generacijske tranzcije
Zašto sam napisao ovaj tekst?
Ja ću sigurno kad mi zatreba koristi ovaj alat pri izradi plana generacijske tranzicije tako što ću zamoliti osnivače i naslednike da razmisle šta o njima govori njihova kompanija.
Ali neću do svih vas stići. I zato pišem - Korisno bi verujem bilo osnivačima i naslednicima, pa i menadžerima, da promisle šta bi o njima rekle njihove kompanije kad bi mogli da je čuju. Možda bi tada opreznije neke odluke donosili, neke rečenice izgovarali vodeći računa da se, svesno ili ne, ne ogreše o nju.
PS
Pišući ove redove odlutala mi mašta pa zamislih scenu u kojoj jedna porodična kompanija razgovara sa drugom ili razgovara sa nekim javnim preduzećem, ustanovom ili multinacionalkom pa jedna drugoj pripovedaju zgode iz života svoga. Možda će AI to jednoga dana da omogući, pa da još to prevede i na naše jezike. Zamislite napraviti neku emisiju da to slušamo, bilo bi gledanije od bilo kog rijaliti šoua. Ili šta da čekam AI, da ukradem malo vremena napisaću ja.
Boris Vukić
Boris Vukić i Milovan Zvijer će deliti svoja iskustva na Radnom okupljanje osnivača koje će se održati 23 i 24 septembra u Beogradu. Više na: https://www.porodicnekompanije.com/dogadjaji/radno-okupljanje-osnivaca1