Jedan od bitnijih izazova u radu na planiranju generacijske tranzicije u porodičnim kompanijama je razumevanje zašto je većini pripadnika druge generacije (deca osnivača) važno da zauzmu čelne upravljačke funkcije.

Na slici koju vidite nalazi se grinja, a ispod ovih uvodnih slova je odličan studiozni tekst Petrice Đaković objavljen na stranicama Forbes Srbija. Šta ih povezuje?

U sećanje mi navire odgovor koji je dobio jedan naslednik od oca kada ga je upitao kako on vidi položaj i odnos dece jednog dana kad ga ne bude bilo – „Nije sine pristojno o tome razgovarati za života“.

Problem se po pravilu javi kada nemaju svi članovi porodice iste interese i potrebe, a svi misle da imaju ista prava na jednoj stvari. A porodičnu kompaniju doživljavaju kao jednu stvar.

Postoji jedna zanimljiva tendencija a to je da se termin porodične kompanije sve češće koristi i tamo gde mu mesto nije. Ako neznanje ili nerazumevanje stavimo u kategoriju „rešivo“ (jer sve može da se vremenom nauči ili razume), postoji i kategorija „marketinški privlačno“ (što je možda malo teže rešivo).

Urbana legenda kaže da u beogradskom elitnom naselju Dedinje, ne postoji vila u kojoj kao odrasli ljudi žive predstavnici treće generacije porodice koja je vilu stekla.

Generacija iskusnih osnivača shvata da prodaja kompanija nije predaja. Mnogi mlađi osnivači pokreću kompanije sa idejom da će ih prodati ili bar naći investitora i partnera. I među jednima i među drugima nemalo je onih „večito mladih“ i mladih preduzetnika koji bi radije investirali u razvoj svog biznisa nego „u ciglu“.

Ručam sa jednim prijateljem (inače, preduzetnikom – osnivačem) i kažem mu da treba da napišem tekst čiji je naslov „Ko je stvarni vlasnik porodične kompanije?“ a on mi, kao iz topa, kaže „Supruga!“.
To kaže moj prijatelj, a šta kažu propisi, šta kaže praksa?

Recenzija knjige „Sistemska transformacija“ Fuada Šišića

Šta se dešava, kolika je uspešnost tranzicije u porodičnim kompanijama kod nas? Da li je kod onih koji prilježno rade na „4 pripreme“ veća verovatnoća da će generacijska tranzicija biti uspešna?

Peti po redu, celodnevni BIZIT seminar o porodičnim kompanijama (19. april 2023, Beli dvor, Beograd) ima jasnu poruku - „Tradicije nemamo, iskustva imamo!“. Na žalost, mi u Srbiji i regionu TRADICIJE NEMAMO. U poslednjih tridesetak godina obnovljenog privatnog preduzetništva osnivači pokreću kompanije i sada smo u godinama kad biologija čini svoje i osnivači se voljno ili nevoljno povlače. Vreme je za nasleđivanje biznisa.

Željena generacijska tranzicija u porodičnim kompanijama je ona u kojoj kompanija nastavlja da uspešno funkcioniše, a članovi porodice imaju normalan nedeljni ručak.

Glavna odlika osnivača je da svoj posao poznaju do najsitnijih detalja i da probleme rešavaju u hodu, ponekad i intuitivno. Njihovi naslednici, međutim, često nisu poput svojih roditelja, a nisu se ni „kalili“ u istim uslovima. Ali, oni i ne treba da budu isti kao osnivači, jer uglavnom nasleđuju razvijeno preduzeće kojem nije potreban preduzetnik da ga vodi, već – menadžer.

Kurs za mlade naslednike ⏰29. mart 2023. (prvo predavanje od ukupno 6) 📌Online sesije, preko aplikacije Zoom 👨‍💼 7 iskusnih predavača

Uvijek moramo biti svjesni uticaja vanjskih i unutrašnjih okolnosti, koje ponekad mogu biti i specifične. Tako da svaki proces transformacije je jedinstven i poseban za svaku firmu pojedinačno i ne može se preslikavati na neku drugu.

„Neće se ova firma u potpunosti promeniti dok je stari živ“. Ili da priđemo sasvim blizu poruci koju želim da podelim – „Niti jedna kompanija ne može se u potpunosti profesionalizovati dok je osnivač živ“. Osim ako je ne proda.

Najveća dilema koju većina osnivača ima je „kako biti pravedan prema deci, a učiniti najbolje za kompaniju“ jer ono što je pravedno prema deci ne mora biti najbolje za kompaniju i obratno.

Najkraći, a tačan odgovor na pitanje „Šta je u stvari uspešna generacijska tranzicija u porodičnim kompanijama“ glasi - „Kompanija nastavlja da uspešno funkcioniše, a članovi porodice imaju normalan nedeljni ručak.”

U sledećoj i u svim godinama koje slede želimo osnivačima da grade kompanije u kojoj će sem njihove i „druga deca“ želeti da rade a naslednicima i menadžerima da ih u tome iskreno podrže.

„Prvih 15 godina razmišljao sam isključivo kao zubar, tek unazad godinu dana razmišljam kao poduzetnik.“

Josip Čes, Dental centar Čes